НАШИ ДАНИ, ЗАИСТА
Није необично да живот подражава уметност, посебно ако је уметнички израз сатира, а земља у којој живите Србија. Због тога је вест о отказивању монодраме Наши дани разочарала многе суграђане, али их разлози отказивања нису изненадили.
Представа се чинила идеалном за једно позориште као што је чачанско, које се својски бори да одржи висок степен квалитета у условима у којим тржиште једе сваки креативни подухват. Познати глумац (Радослав Рале Миленковић) и актуелна тема, као и ниски продукцијски трошкови, су били пун погодак за наш театар– карте за представу су распродате у рекордном року. Представа је првобитно заказана за 27. март и заснована је на Дисовој поезији (Наши дани и Химна) као и на сатиричним причама Радоја Домановића. У данима када прослављамо годишњицу рођења Владислава Петковића Диса, представа је уједно била прилика да обележимо симболички повратак нашег великог песника у родни град.
Међутим, није нам се дало. Како за Покретач.рс наводи извор који је желео да остане анониман, прво је уследио телефонски позив из Општине, а потом и састанак са помоћником градоначелника за друштвене делатности. Састанак је био отворен, али испуњен напредњачким апокалиптичким фатализмом– локални челници, наводно, немају ништа против, али виша инстанца не жели да се монодрама игра, због чега се цео град Чачак може наћи у проблему, а не само градско позориште. Да ли заиста постоји наређење више инстанце, или је у питању додворавање локалних напредњака, није познато. Оно што је познато јесте да је индиректна претња о губитку републичке милости била довољна да се представа откаже.
Чини се да проблем није толико представљао садржај монодраме, колико глумац Рале Миленковић. Уосталом, у овом граду су често игране представе познатих комедиографа, сатиричара и критичара друштва, почев од неприкосновеног Нушића, без покушаја цензуре. Уместо тога, у питању је стварање својеврсне црне листе уметника који су у одређеном периоду критиковали власт и подржали студентске протесте и који ће због тога платити потпуним друштвеним изопштењем.
На такву могућност указао је чланак објављен 15.3. у недељнику Време у коме се отказана представа Наши дани доводи у везу са отказивањем представе Било једном на Бријунима, првобитно заказане за 20.2. у Нишу. Како преноси Време, упркос распродатим картама и преговорима око додатних термина, представа је напрасно отказана уз образложење нишког Народног позоришта да је термин изненада потребан за другу манифестацију. За коју тачно манифестацију, надлежни нису знали да кажу, а нису желели да понуде алтернативни термин. То је навело глумца Милана Марића, који игра једну од главних улога у поменутој представи, да посумња како је разлог отказивања његова подршка протестима.
Чачак је због тога постао део једне шире завере будала (као из истоименог романа Џон К. Тула) која има намеру да заузда сваки критички глас у култури. Посебно је занимљиво што су напредњаци одлучили да оштре своје цензорске зубе на представи Наши дани која је од првог извођења 1984. године до сада одиграна више од 2000 пута. Кроз безмало пола века извођења представа и њен аутор били су сведоци многих режима и идеологија, па и држава које су се развијале и пропадале на овим просторима, али је ово један од првих покушаја отворене цензуре монодраме. Баш када је неко могао да се запита да ли позориште још увек игра значајну друштвену улогу у овом дигиталном добу, напредњаци су успели– додуше, на један изопачен начин– да пруже својеврсну потврду монодраме Наши дани. Уједно, ово је и одлична реклама, иако непланирана од припадника власти који очигледно не схватају да се, у наизглед ироничном обрту, увек више говори о забрањиваним делима, него о незабрањиваним.
На врхунцу америчке црвене панике педесетих година прошлог века, писац Далтон Трумбо је у једном интервјуу рекао, осврћући се на уметнике који налазе посао упркос забрани, да је „Црна листа жива, као и црно тржиште“. Трумбо је својим радом показао сав бесмисао институционалне цензуре квалитетних уметничких радова. Или као што је један од наших саговрника рекао „Позоришту су потребни људи, а не зидови“ алудирајући на то да ће се представе одигравати све док има заинтересоване публике. Монодрама Наши дани је засигурно једна од таквих представа коју ће од цензуре чувати верна публика.
Аутор текста: Марко М. Ћурчић
