Писмо неутралном пријатељу
Хронологија догађаја који су уследили након првог новембра прошле године позната је, макар површно, свакоме ко макар понекад изађе из свог дворишта, без обзира на то које канале гледа и да ли користи друштвене мреже.
Студентске колоне марширале су од градских тргова преко свих важних саобраћајница до најудаљенијих села источне Србије. Онај ко није видео све оно што се догодило након што су бахата власт и корупција убили шеснаест људи — то није видео сопственом вољом.
Ти ниси желео да видиш стварност око себе. Убедио си себе, а потом покушаваш да убедиш друге, да се све то тебе не тиче.
Ти не трпиш насиље. Не зато што насиља нема, него зато што ћеш урадити све да се склониш с пута њиховој батини. Они не дирају у оно што је твоје зато што им засад не треба. Али знаш добро: када они нешто пожеле нађу начин да то и узму. Твоја неутралност је последње што ће их у томе спречити.
Уверићеш себе да блокадери добијају новац за оно што раде јер ћеш осетити стид пред људима који добровољно жртвују своју енергију, време, новац, здравље, посао и слободу — јер не могу да се претварају да их не дотиче.
Ти си тако одлучио, да сви раде из интереса и да нема сврхе покушавати. Страх од промене је природан. Човек се често више боји успеха него неуспеха, јер успех мења све и онда када се догоди тражи труд. Али плод тог труда биће да заиста будеш човек.
Ти се уздижеш изнад ситуације, ти си разумнији од свих студената, грађана, професора, ветерана, бајкера и активиста на улици. Сви они добровољно иду под полицијски пендрек или батину у руци криминалаца који наочиглед полиције туку грађане. Они су тако одбрали јер знају да надстрешнице не бирају на кога ће пасти и да то сутра може бити било ко од нас и да те твој цинизам неће сачувати ни од нестручно саграђених објеката ни од пијаних, дрогираних и бахатих возача из редова хунте.
Ако ти се чини да су ово све општа места, у праву си. Истина је толико проста, а ти бираш да је игноришеш да би наставио по свом. Неутрално.
Један филозоф рекао је да је осећање стида већ револуција у зачећу. Застиди се, неутрални грађанине!
И да завршим речима песника: Је ли нас стварно страх или је страх изговор да смо овакви?
Без поштовања, док га не заслужиш.
