Точак ПокретАЧ #4
У уторак 26. августа у Чачку је одржана четврта по реду бициклистичка вожња – Точак ПокретАЧ – 16 км за 16.
Присутни су прво уз 16 минута тишине одали почаст настрадалима у паду надстрешнице у Новом Саду, а затим је у име организатора Ђорђе Јеремић прочитао говор и подсетио на значај оваквих окупљања:
,,Многи се питају шта је поента оваквих грађанских акција, блокада, протеста и зборова, које виде као умарајуће и бесмислене. После 9 месеци борбе, резултати и даље нису директни и очигледни, а људи постају уморни и скептични према даљем ангажману.
Ипак, неке промене се могу констатовати: осим што је колонијално–криминално–намеснички режим био принуђен да покаже своје најгоре, најагресивније и најохолије лице, тако да су многи неутрални постали свесни у каквом окружењу и под каквом влашћу живимо, постало је јасно и да се такозвана обојена револуција не финансира ни са Истока ни са Запада; напротив – и Истоку и Западу одговара да овде не дође до промене, јер онда губе сигурног сарадника за злоупотребу и пљачку природних и друштвених ресурса који суштински припадају НАМА – заједници која живи на овом простору, и која има право својине над овом земљом и овом државом.
С тим у вези се и догађа најзначајнија промена – освешћивање грађана за функционалну заједницу. Нужно је да што више нас врши притисак на различите начине. Такав ангажман подразумева издвајање времена од стране сваког грађанина макар на недељном нивоу, а идеално би било на свакодневном, јер држава (као ни било каква вредност) неће се сама направити.
Шта конкретно подразумева то деловање? То је управо ствар коју ћемо утврдити кроз овакве скупове, где се повезујемо и упознајемо, где размењујемо и развијамо идеје, где градимо јединство и стварамо заједницу која ће моћи да делује усмерено и интензивно, ка јасном циљу. А који је циљ и какав је пут до циља многи од нас још увек нису сигурни. Ипак, на нивоу заједнице обриси тог циља су далеко јаснији него пре годину дана. Крајње је време да формирамо институције које су способне да задовоље потребе грађана у свим доменима живота – од изградње канализације до спровођења правде над свима подједнако, од свакодневних лежерних манифестација до доношења закона, од поштовања традиције до развоја и примене технологије – у свему томе држава, тј. Институције, треба да буду у служби грађана, а не неких других центара моћи и нетранспарентних интересних сфера.
Да бисмо ми као заједница успели да се успоставимо као независан центар моћи и ентитет који има свој интерес – морамо наставити да се редовно окупљамо и утврђујемо и рафинирамо наше јединство и заједништво; морамо да испробавамо начине на које то можемо да спроводимо. Нема ко да нам даје савете јер се на овом простору до сада није формирала заједница која је то радила, а која би нам пренела своја искуства. Такву заједницу сада стварамо ми, и морамо доста да импровизујемо. Морамо да учимо на грешкама. Грешке нису проблем. Проблем ће бити ако одустанемо од деловања.
Читав овај бунт је успео да постане општенародни, али смо дужни да вишеструко поштовање укажемо студентима ,,Зед'' генерације, који су заметнули пламен побуне, и распирили ватру толико да се друштво као целина преобразило. Ова вожња, овај покретни протест, овај скуп грађана који хоће да праве државу – нека буде знак подршке студентима и свим побуњеним грађанима, од којих неки трпе политички прогон, батине и хапшења; нека буде знак да нећемо одустати од борбе за своја права!''
Након говора око стотињак Чачана упутило се на бициклистичку вожњу градским улицама у дужини од 16 километара.
