Погини, човече!
Питање КИМ и Бујановачко-прешевске области је поново актуелно, као и увек пред изборе. Током јула месеца се много тога дешавало на југу наше земље, што је само делимично пропраћено у режимским медијима. Објавили су оно што им одговара, а прећутали пар значајних ,,ситница’’. Ипак, пре него што се упознамо са актуелним догађајима, вратимо се мало у прошлост и подсетимо се речи историчара Милоша Ковића, некада угледног професора Филозофског факултета у Београду, које је ,,просуо’’ пре пар година гостујући у једној емсији:
,,Погини, човече, јел’ то најстрашније? Шта је овај живот... И дете ће рећи - мој тата је пао на Косову или преживео је...’’
Ову сад већ легендарну изјаву професор је изговорио док му је на лицу титрао благ осмех. Није најјасније кога је позвао да гине на Косову, али на себе очигледно није рачунао у том епском окршају. Можда зато што је већ у годинама? Мада, био је и он некад млад, могао је тад исукати сабљу. Да не будемо престроги, свој допринос проф. Ковић дао је оснивањем Покрета за одбрану Косова и Метохије у Сланцима код Београда. Необично што оснивање није било нпр. у Грачаници или у Пећи, али изгледа да се Косовски завет највише поштује у Сланцима, а одатле је и најбезбедније. Како год, ,,генерал’’ Ковић би да неко гине јер очигледно нисмо одавно, а Србији по његовом схватању у овом тренутку треба ратне сирочади.
Коначно, испунила му се жеља! Ових се дана баш ,,гине’’ за Косово, па да видимо ко је све пао, а ко преживео. Међу првима у љутом боју истакла се министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић. Неустрашиво је из Београда поручила да би на месту Милошевића 1998. године етнички очистила јужну покрајину. Додала је потом да она није крволок, да не би убијала, него прогонила Албанце. Због својих неспретних изјава, које је још увек нису коштале министарске фотеље, била је принуђена да се извини највећем ,,чувару’’ Косовског завета председнику Вучићу. Исход - министарка преживела!
Готово истовремено, група бајкера, савремених ,,Обилића’’, дошла је на административни прелаз са нашом јужном покрајином и одважно стала пред хорде албанских граничара. Даље нису могли, али су узвикивали страшне пароле, палили бакље, турирали својим машинама и извели сплет песама новокосовског циклуса. Где су пошли и са којом намером тешко је одредити. Уколико су кренули да обиђу српске светиње или енклаве, поставља се питање зашто им требају бакље? Било како било, последице овог љутог ,,крешева’’ су страховите. Потрошено је гориво, потрошен је новац на пиротехнику, а на мрежама посвађаше се ,,небески’’ Срби због овог спектакла. Треба пошту одати и непријатељу, јер још увек понеком граничару Албанцу звони у ушима од брундања мотора и лошег прелџијског певања. Исход - бајкери преживели!
Док се ти силни јунаци боре за Косово и Метохију, неприметно и мучки на нашу територију упаде Бајрам Бегај, председник Албаније. Дошао је да обиђе своје сународнике у Прешеву и Бујановцу. О томе нисмо могли сазнати од режимских медија, имали су преча посла. Касније, према речима председника Србије, Бајрам је добио све дозволе, па и пратњу са дугим цевима као обезбеђење. Све је урађено по прописима, осим пар ситница... Застава Албаније истакнута је на све стране, али српске заставе тог дана у Бујановцу, у држави Србији, ни за лек! Члан 16 Закона о заштити права и слобода националних мањина каже следеће: ,,Национални симбол и знамење не могу бити идентични са симболом и знамењем друге државе’’. Међутим, Албанци који живе као национална мањина на југу наше земље користе заставу Албаније, противно наведеном закону. У поменутом члану наведено је да се уз знамења и симболе националне мањине обавезно истичу Народна застава и Мали грб Републике Србије. Ништа од наведеног није испоштовано приликом посете Бегаја, кога су притом чували српски специјалци. Исход - застава пала!
Не очајавајте! Ту је председник СНС-а Милош Вучевић да спаси ствар. Режимски медији објављују да је посетио Бујановац убрзо после албанског председника. Том приликом одржан је Свенародни сабор ,,Србија побеђује’’, уз српске заставе на све стране. Ал не лези враже, Срби који живе тамо објавише да је Вучевић посетио село Раковац, које је удаљено 3км од Бујановца. Овом приликом треба се сетити да председник Србије када посећује Чачак и Краљево одседне у шаторима, пар километара удаљеним. Разумљиво је што се Вучевић плаши Бујановца, тамо можда и има фанатичних Албанаца, али чега се предсеник Вучић плаши у нашем крају... Исход - Вучевић преживео!
Нажалост, Косовски завет је одувек у политици служио за добијање јефтиних политичких поена и гласова. Површни национализам омогућио је Милошевићу и Вучићу значајну подршку пред изборе, а управо су њих двојица најзаслужнији за губитак институција на Косову. Сви смо се питали какав однос ће студенти имати по том питању. Много тога су нам поручили својим ,,Меморандумом о Косову и Метохији’’. На основу наслова одмах је јасно да јужну покрајину сматрају неотуђивим делом Србије. Нигде у меморандуму се не позива на насиље према другом народу. У тексту су између осталог написали: ,,Србија мора активно и конструктивно сарађивати са свим релевантним међународним организацијама... у проналажењу најадекватнијег и одрживог решења у оквиру свог Устава’’. Из овога видимо да је и њима јасна комплексност питања Косова и Метохије и да само кроз сарадњу, а не етничка чишћења и сукобе, можемо доћи до решења које ће бити свима на корист.
Оно што смо сви успут заборавили, да бисмо у тој сарадњи и преговорима били равноправан партнер, прво морамо имати државу. Пре решавања проблема наше јужне покрајине, која нам без сумње историјски припада и која је нераскидиво ткиво српског идентитета, треба се вратити основним студентским захтевима како бисмо државу повратили у руке народа. Неопходно је ослободити правосуђе, медије, универзитет, школство, здравство, полицију, војску... Ваљало би вратити место српској застави у Бујановачко-прешевској области које јој по Уставу и закону припада. Тек онда можемо се позабавити питањем Косова и Метохије. У тим процесима, обнове и јачања државе, не мора нико да гине и напушта своје домове, ни Срби ни Албанци, јер ,,лажу они који кажу да је народ ко и трава – косиш га, а он се подмлађује’’.
Аутор текста познат редакцији
