Из перспективе председника бирачког одбора
Распоређен сам да будем председник бирачког одбора на БМ ** у Чачку. Прошао неколико обука, а у суботу листао приручник утврђујући детаље.
Нисам се радовао што ми је додељена та улога (немам искуства у раду бирачких одбора, сем што сам 2 пута био посматрач) али сам прихватио одговорност. Рачунао сам да сам довољно компетентан, тим пре што су и студенти рачунали тако.
На крају изборног дана ми је постало јасно да сам и више него компетентан, не само познавањем прописа, него и генералном оперативношћу у односу на остале присутне чланове. Мислим да је то било јасно и осталим члановима, који су махом имали вишекратна искуства учешћа у изборним процесима. За разлику од њих, нисам се плашио бројања гласова (свакодневно на послу радим знатно захтевније и врло конкретне подухвате са бројевима), нисам се бојао да ћемо направити процедуралне грешке јер сам имао штампану верзију приручника у коме све лепо пише. Изборни дан на том месту је протекао без инцидената, што је велика ствар која није зависила само од нас у БО, него и од гласача, а потенцијално и спољних агенаса попут провокатора или оперативаца на задатку. Бирачки одбор је функционисао доста флуидно, гласачи великом већином културишка, а ових трећих није ни било (тако да мобилни тим није имао много посла).
Прво што ме је изненадило је да су сви чланови придавали велику важност мојој титули и понашали се као да је моја реч пресудна при доношењу сваке одлуке - ко ће које задужење да прихвати, како уређујемо БМ, да ли отварамо БМ или чекамо решења о именовањима чланова БО из ГИК-а (која су каснила), па чак и шта ћемо да једемо. Ја сам кроз обуке разумео да сва питања решавамо заједно, а да ја имам неколико задужења више од осталих. Али, авај, ја сам ту познавао теорију, а они вишедеценијску праксу. Међутим, ситуације смо успешно превазилазили без прилике да нарасту тензије, иако се код неких назирала склоност ка њима. Ипак је свима био главни циљ да се избори на том БМ успешно спроведу.
А сад, ево мало пикантеријa:
За цео дан су на гласање дошле 4 особе које нисмо могли да нађемо у бирачком списку за то бирачко место. Њихов говор је указивао да нису из ових крајева.
Две особе су очигледно користиле свој матерњи дијалекат, једна из Херцеговине, а друга са далеког југо-истока Србије. Тврдиле су да годинама живе у Чачку. Њих нисмо могли да нађемо ни на сајту РИК-а, што би значило да немају право гласа. То смо потврдили и у телефонском разговору са ГИК. Тим особама је неко рекао да дођу ту да гласају, али то није било могуће, и оне су уредно напустиле БМ.
Друге две, малђе особе, су говориле као да им је српски страни језик. Њих смо успели да нађемо на сајту РИК-а, где смо утврдили да су на погрешном БМ, и да су погрешиле јер њихово БМ носи скоро исти назив, али други број. Рекло би се да први пут користе своје гласачко право, и да су дошле из иностранства решене да гласају.
Верујем да ће тумачење овог догађаја зависити од табора којем читалац припада (или је припадао пре избора, јер сад видимо наглу промену у сентименту нпр. међу комшијама). Верујем да је свима који су подржавали промене јасно за кога су гласали двоје младих из иностранства, и за кога би гласали ови без права гласа. Видимо ко је ишао системом "ако прође-прође", а ко је ишао системом "хоћу да учествујем у овоме по сваку цену". Пикантерија.
У сталном саставу бирачког одбора сам био ја (номинално на предлог ПСГ-а) и 5 режимских људи; неки на предлог СНС, неки на предлог градске управе. У проширеном су били СНС, Руска странка, Ћале ово је за тебе, СПС, Либерално зелена странка, Мајка Србија груда и Студентска листа. Морам признати да су ови из СНС господа у поређењу са човеком из СПС (истина, старијим "господином"), који се подругљиво односио према настојању да се поштује процедура.
Ујутру се на БМ појавио и неки деда који је хтео да присуствује раду бирачког одбора, тврдећи да је представник Радикалне странке. Није знао испред које листе да га потражим у решењу о члановима бирачког одбора. Пошто није пронађен по имену нигде у решењима, успешно смо га убедили да мора да напусти просторију. Касније је сам чуо да је он иначе долазио ту да буде део инвентара на БМ, што ме подсетило на сличне (противзаконите) појаве са избора 2022. кад сам био посматрач. Једноставно комшија дође ту да проведе дан са члановима БО и (претпостављам) да се слади на крају резултатима бројања гласова. С обзиром на године, добро је што овај пут није био ту. Члану бирачког одбора испред СНС се јако слошило током бројања, морао је посматрач да га причува док не дође себи... С обзиром на ноншалантно понашање господина током целог дана, нисам се потресао.
С друге стране, нисам се узбудио ни док сам гледао како расте гомила листића са заокруженим бројем 3. И уопште, чини ми се да цео дан нико није схватио кога заправо заступам (осим што су двоје присутних који су заступали исту листу знали). Био сам попустљив и предусретљив; нисам осуђивао људе који су ту испред најзлокобније политичке организације. Гледао сам да не будем контрапродуктиван држећи се агресивно свих упутстава са обуке, али наравно максимално поштујући процедуре.
Најважније што могу да закључим након свега је да треба да апелујем на квалитетне људе да се што више директно укључе у изборни процес, да не треба да зазиру од те одговорности, јер то није галиматијас каквим смо га годинама доживљавали слушајући искуства људи који су у њему учествовали. За њих можда и јесте, али зато што нису довољно компетентни (а компетенција за ово директно корелира са образовањем и свакодневном делатношћу особе, али наравно захтева сталоженост и макар основне комуникацијске вештине). У ГИК-у сам чуо од једне чланице комисије која ради на финалној фази примопредаје изборног материјала да су записници драстично уреднији и писменије попуњени него у ранијим изборним циклусима, као да је неки други народ у питању. Народ је исти, али су се у изборни процес овај пут укључили нови људи из тог народа.
Разлика се односи и на следећу практичну ствар. Не знам да ли иједног представника Студентске листе у БО (непосредног или "посредног") занима дневница која му следује; не бих рекао. Људи су учествовали у једном хигијенском друштвеном подухвату, а нико се не купа за дневницу, него ради телесног, али и душевног а и друштвеног здравља. Ми смо себи успели да приредимо изборе у "сопственој" режији; ова држава (фасадна демократија) уопште нема капацитета да то уради. Мислим да смо по први пут имали солидан изборни процес, и то је један од показатеља темељних друштвених промена које су покренули студенти, а народ се напокон (макар добрим делом) показао као заједница која је довољно зрела за то. Ово друштво сада има много више карактеристика грађанског друштва него пре пар година.
Иначе, доста информација о процесу и резултатима можете наћи на сајту РИК-а. На пример записнике о раду бирачких одбора.
https://www.rik.parlament.gov.rs/zapisnici/779676
Аутор: члан Покретача
