Девет месеци од трагедије
На дан када се навршава девет месеци од трагедије на Железничкој станици у Новом Саду, у којој је страдало 16 особа, а једна је тешко повређена — грађани Чачка окупили су се у тишини, како би одали пошту и подсетили на неправду која и даље траје.
Испред Гимназије одржан је скуп сећања и достојанствени протест. Невена Трифуновић је прочитала говор, а 16 минута ћутања симболично је посвећено свакој жртви:
,,Поштовани суграђани,
Навршило се тачно девет месеци од обрушавања надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, 1. новембра 2024. Том приликом живот је изгубило четрнаест, а тешким повредама касније подлегло још двоје људи. Деценију и дуже слушамо о томе шта се све догодило „први пут у новијој историји”. Новосадском трагедијом смо заиста добили догађај без преседана, нажалост, са трагичним резултатом и дуготрајним одјецима.
Ова несрећа, сама по себи неопростива последица бескрајног низа бесправних, бесрамних и бесмислених поигравања режима са читавим друштвом, покренула је изненађујуће снажан отпор даљем немом посматрању неправди. Првобитна неверица, туга и отупелост брзо су прерасле у оправдани гнев и жељу да се коначно побунимо против систематског уништавања и унижавања свега што је не само вредно, већ и основа наше заједнице. Пробудила се свест, али и савест народа.
Бакљу су запалили и пронели студенти, да би им се даље сопственим снагама и начинима прикључивали сви који чине једно друштво жедно заслужене слободе и достојанственог живота. Из страшног повода развио се упоран, јединствен, колективни покрет обележен, дефинисан и вођен искључиво солидарношћу, освешћеношћу и међусобним храбрењем. Ујединили смо се у намери да докажемо како ниједан живот није јефтин или заменљив, народ успаван и понижен, а правда, поштење и одважност тек некакви заборављени појмови у речнику.
Девет месеци је довољно да се из заметка слобоумља роди сама слобода. Што је репресија отворенија и бруталнија, то је наша одлучност јача.
Поштовање према жртвама, као и обавеза према генерацијама које ће тек доћи, опомињу да истрајемо. Затим, да не допустимо даља понижења, насиље, некажњене игре са животима у садашњости, уништавање тековина прошлости и темеља будућности. И можда најбитније, да ништа не заборавимо, нарочито имена настрадалих:
Сара Фирић
Валентина Фирић
Ђорђе Фирић
Милица Адамовић
Немања Комар
Анђела Руман
Милош Милосављевић
Стефан Хрка
Сања Ћирић Арбутина
Горaнка Раца
Вукашин Раковић
Милева Карановић
Ђуро Швоња
Васко Саздовски
Ања Радоњић
Вукашин Црнчевић
Вечна им слава.''
Колону тишине пратили су транспаренти: „274 дана без одговорности“ и „Чачак воли Нови Пазар“. Комеморативна шетња прошла је кроз градске улице, у знаку туге, поштовања и захтева за истином.
Одговори још нису стигли.
Сећање не престаје.
