Напредњачки пропагандни циркус у нашем граду

Када је јуче ујутру отпочела монтажа црног шатора испред новоименованог Културног центра "Бора Ђорђевић", пролазници су се понадали да је у питању уметничка инсталација. Уосталом, краткотрајно и стидљиво присуство министра културе Николе Селаковића на отварању "поставке" оправдавало је ове наде. Међутим, уместо културно-уметничког садржаја за којим наш град има насушну потребу, добили смо напредњачки пропагандни циркус.

Инсталација злокобног назива "црна кутија", која представља наводно "блокадерско насиље", путовала је и раније Србијом, али се није показала као велики пропагандни успех каквом су се напредњаци надали. Упркос томе, она се поново нашла пред публиком у паничној намери да се медијским спином скрене пажња са вербалног и физичког насиља које високи функционери владајуће странке спроводе над неистомишљеницима.

Иако је званичан разлог Вучићеве оставке на место председника била жеља да кампањи приступи као обичан грађанин, није тешко помислити да је оставку једним делом поднео и због тога што су му се смучили поједини сарадници. На крају крајева, раније му није сметало што у кампању улази противуставно као носилац највиших државних функција.

Свакако му није било пријатно што, у данима када он и Ана Брнабић дају све од себе да "блокадере" представе као "насилнике над женама", поједини напредњаци не могу да престану са дивљањем. Прво је Предраг Терзић, градоначелник Краљева, пласирао (полу)порнографски спот у коме напада локалну опозициону активисткињу, а за чије је креирање користио једину интелигенцију која му је на располагању – вештачку. Потом је Александар Шапић, градоначелник Београда, разбио нос одборници Крени-Промени. У међувремену су напредњачки батинаши напали демонстранте у Новом Саду, а у Београду су претукли посматрача Агенције за спречавање корупције док је био на службеној дужности.

Упркос свим манама, напредњаци барем умеју да направе добар предизборни циркус, посебно када га плаћају из државне касе. Због тога је чудно што се ова "црна кутија" налази у тако јадном стању. Иако је намењена као критика Студентског покрета, поставка је смештена у шатору не толико другачијем од оних шатора које смо гледали у пионирском паравојном кампу, у којима је често долазило до крвавих обрачуна и насилних туча око дневница. Унутар скученог шатора налазе се монитори са посебно пробраним и монтираним снимцима окршаја полиције и маскираних демонстраната, док је на земљи испод монитора на небезбедан начин разбацан крш сачињен од лименки, флаша, комада дрвета и стакла. Ту је и пар полупаних јаја, вероватно допринос првог чачанског напредњака Милоша Стеванића који постао познат по гађању суграђана испред страначких просторија. Читава поставка неодољиво подсећа на ђубре и лом који остану након сваког напредњачког митинга, при чему је једина разлика у томе што након напредњачких митинга остане и велики број изгажених и исцепаних српских застава.

До када ће трајати ова "поставка" није познато, али ако на ту одлуку утиче посећеност Чачана онда је извесно да неће још дуго. Током јучерашњег дана више је било полиције у цивилу око "црне кутије" него што је било грађана који су желели да посете овај циркус. Они који су пролазили тргом или седели код фонтане негодовали су речима "Како их (напредњаке прим.аут.) није срамота да постављају ово ругло на сред трга".

Аутор текста: M. M. Ћурчић